1. USTAV

Menja se član 4 stav 2 i dodaje se

Uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu, sudsku i građansku kontrolu.

Dodaje se četvrti faktor stabilnosti koji nedostaje, građanska kontrola vlasti. Izabrana lica,odnosno funkcioneri, ubuduće moraju da polažu račune za svoj rad građanima preko Veća građana.

Menja se član 28 i dodaje stav 4

Saslušanje lica lišenog slobode vrši se u prostoriji nadležnog organa u kojoj je obezbeđen video nadzor, video snimak saslušanja o čemu se potpisuje zapisnik i čuva sa snimkom kao dokaz najmanje pet godina.

Propisuje se obavezan video nadzor i snimanje saslušanja građana isključivo u prostorijama policije, saslušanja se ne mogu obavljati pod drugim uslovima. Cilj je da se spreči iznuda dokaza i zlostavljanje pritvorenih lica.

Menja se član 33 i dodaje stav 9

Okrivljeni može sklopiti sporazum sa tužilaštvom o značajnom umanjenju ili oslobađanju od kazne u slučaju terorizma, korupcije i organizovanog kriminala, ukoliko sam nije organizator odnosno vođa kriminalne ili terorističke grupe, i ako nije počinio krivično delo ubistva.U ostalim slučajevima priznanje se može uzeti u obzir kao olakšavajuća okolnost.

Propisuje se obavezan video nadzor i snimanje saslušanja građana isključivo u prostorijama policije, saslušanja se ne mogu obavljati pod drugim uslovima. Cilj je da se spreči iznuda dokaza i zlostavljanje pritvorenih lica.

Menja se član 35 stav 1

Privatni posed je nepovrediv.

Precizno i nedvosmisleno ej obuhvaćena svaka vrsta nepokretnosti

Menja se član 39 stav 3 i dodaje stav 4 i 5

Sud može zabraniti rad dela ili cele verske zajednicu samo ako njeno delovanje ugrožava pravo na život, pravo na psihičko i fizičko zdravlje, prava dece, pravo na lični i porodični integritet, pravo na imovinu, javnu bezbednost i javni red ili ako izaziva i podstiče versku, nacionalnu ili rasnu mržnju i netrpeljivost.
Religijski obredi i službe ne mogu se obavljati ako se njima krše prava građana koji nisu religiozni. Crkve i verske zajednice su poreski obveznici.

Propisano je da svaki sud u redovnom sudskom postupku može presuđivati u slučaju kršenja Ustava, crkve i verske zajednice jesu odvojene od uplitanja u državne poslove ali nisu izuzete od poštovanja i jednake primene zakona. Drugo, širenje religije i upražnjavanje obreda i službi ne može biti takvo da uznemirava i krši prava i slobode građana koji nisu vernici.

Menja se član 50 stav 3 i dodaju stavovi 5 i 6

U Republici Srbiji je zabranjena cenzure.....
Republiak Srbija ima javni televizijsko radijski servis koji pripada građanima Srbije i finansira iz budžetar republike. Direktora javnog medijskog servisa bira Veće građana.
Javni televizijsko radijski servis ima obavezu da deo informativnog programa ustupi za emitovanje priloga nezavisnih produkcija i timova novinara koji se bave istraživačkim novinarstvom, u dnevnom nedeljnom terminu.

RTS pripada građanima, građani ga finansiraju, red je onda i da Veće građana bira direktora. Obavezan termin za nezavisnu produkciju koja se bavi istraživačkim novinarstvom, sprečava sakrivanje informacija od građana u svakom slučaju.

Menja se član 52 stav 1 i dodaje stav 4

Svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran, osim ako ima prebivalište u drugoj državi u kojoj već koristi to pravo. Oni koji državljanstvo nisu stekli rođenjem Republici Srbiji i roditelji im nisu državljani Republike Srbije, izborno pravo stiču nakon 5 godina boravka u Republici Srbiji od sticanja državljanstva.
U U Republici Srbiji se na izborima i referendumu može glasati u papirnom i elektronskom obliku u skladu sa zakonom.

Ako neko već koristi izbornop pravo u drugoj državi u kojoj živi, ne može dva puta da ga koristi. Stranci koji dobiju državljanstvo moraju da provedu u Srbiji bar 5 godina, kako bi prvo stekli saznanja o društvu i državi u kojoj žive i kako bi se sprečile manipulacije. Uvodi se mogućnost elektronskog glasanje za građane.

Menja se član 56 i dodaje stav 6

Svaki oblik udruženja iz stava 1 ovog člana, reguliše se posebnim zakonom.

Uvodi se obaveza usvanja Zakona o sindikatima, pošto drugi oblici udruživanja već imaju svoje zakone.

Menja se član 60 stav 3

Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta osim korisnicima i onima koji su stekli pravo na penziju. Oni ne mogu biti zaposleni na budžetskim radnim mestima.

Sprečava se ponovno angažovanje na budžetu i onemogućava dalji rad nakon stica uslova za penziju.Ko želi da nstavi da radi može da se angažuej u privatnom sektoru.

Menja se član 68 stav 4 i dodaje stav 5

Zdravstevni sistem Republike Srbije ima dva nivoa zdravstvene zaštite, primarni i sekundarni. Svaki zaposleni je dužan da od zarade uplaćuje obavezni iznos za zdravstveno osiguranje, kojim stiče pravo na primarnu zaštitu. Svaki zaposleni može dobrovoljno da uplaćuje dodatni iznos poreza za sticanje prava na sekundarni nivo zdravstvene zaštite.
Svaki građanin ima pravo na zdravstvenu zaštitu i hitnu pomoć na teritoriji cele države.
Republika Srbija obezbeđuje oba nivoa zdravstvene zaštite socijalno ugroženima osobama.

Smanjuje se poreska stopa za zdravstvo, omogućeno je time pravo samo na primarnu zaštitu. Svako može da uplaćuje dodatno za viši odnosno sekundarni nivo zdravtsvenih usluga preko RFZO ili privatnog zdravstvenog osiguranja. Svako treba da plaća prema svojim potrebama i godinam (o tome zašto godinama više u zakonu). Daje se pravo građanima da koriste primarnu, osnovnu, zdravstvenu zaštitu i pomoć u hitnim slučajevima na teritoriji cele države. Obezbeđuje se zdravtsvena zaštita socijalno ugroženima na oba nivoa zdravstvene zaštite.

Menja se član 70

Penzioni sistem Republike Srbije ima dva nivoa, osnovni i dobrovoljni.
Svako ima pravo na osnovnu penziju.
Svaki zaposleni je dužan da od zarade uplaćuje obavezni propisani iznosa poreza u fond za osnovnu penziju, pored toga može da uplaćuje dobrovoljno veći iznos poreza po dodatnoj stopi, radi sticanja prava na isplatu većeg iznosa penzije.

Umesto dosadašnje poreske stope uvodimo nižu obaveznu poreska stopu koja obezbeđuje isplatu minimalne penzije svim građanima. Svaki zaposleni može nastaviti da uplaćuje po svojoj želji u Fond PIO dodatni iznos radi primanja veće penzije a dodatno može izabrati privatni fond.

Menja se član 72 i dodaje stav 3

Nadležno ministarstvo može suspendovati a sud može zabraniti rad univerziteta, visokoškolskih i naučnih ustanova ako se dokaže da je rad ustanove bio nezakonit ili da način sticanja diploma nije zasnovan na potrebnom nivou znanja kojije propisan zakonom.

Ovim se pokušava sprečiti rad fakulteta na kojima se diplome kupuju i omogućuje redovnim sudovima da zabrane rad takvih ustanova.

Menja se član 83 i dodaje stav 3

Udruživanje preduzetnika u zadruge, udruženja i komore je dobrovoljno.

Ako je preduzetništvo slobodno onda je slobodno i udruživanje pa niko nema pravo da prisiljava nekog da bude član bilo kakvog udruženja ili komore, kao što to radi država sa privatnim udruženjem PKS.

Menja se član 87 stav 3 i briše stav 4

Prirodni izvori vode i reke, odnosno delovi reka koje protiču kroz našu teritoriju, su neotuđivi i pripadaju narodu Srbije a njihovu eksploataciju, reguliše Narodna skupština u skladu sa međunarodnim ugovorima.

Izvori pitke vode ne mogu se prodavati, oni su vlasništvo naroda Srbije i samo država može njima da upravlja.

Menja se član 88 i dodaje stav 3

Administrativne takse i naknade se ne mogu određivati procentualno u odnosu na vrednost predmeta, već isključivo u fiksnim iznosima u skladu sa zakonom.

Ukida se praksa da se prilikom određivanja stope poreza i naknada, promet nekretnina, usluge notara, parnični predmeti u sudovima, osiguranje automobila, itd…taksa određuje prema vrednosti. Takse se i naknade se moraju utvrditi u fiksnim iznosima.Miz primera postoji zašto ovo treba ukinuti a navešću samo jedan sada, radni sporovi se vode kao neprocenjivi i plaća se najveći iznos troškova.

Menja se član 100

Narodnu skupštinu čine narodni poslanici, po jedan pripadnik muškog i ženskog pola iz svih opština i gradova u Republici Srbiji, koji se biraju na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom.
Ako je država pod okupacijom pa nije moguće održati slobodne izbore, Narodnu skupštinu čine narodni poslanici iz poslednjeg saziva.
Ako je deo države pod okupacijom ili međunarodnim protektoratom, Narodnu skupštinu čine narodni poslanici sa teritorije Srbije koja nije pod okupacijom ili protektoratom, koji se biraju prema zakonu.

Zastupljenost predstavnika sa cele teritorije Srbije je najbolji mogući način za uspostavljanje ravnopravnog odlučivanja. Druga stvar, iz svake opštine u skupštinu idu po dva izabrana lica, jedno muškog i jedno ženskog pola, čime se ostvaruje u potpunosti rodna ravnopravnost. Skupštine će imati onoliko poslanika koliko ima gradova i opština x 2, međutim, ovo će doprineti značajno u kvalitetu i načinu odlučivanja a iz naknadnih predloga u zakonim iz te oblasti, videće se da uopšte neće uticati na troškove i da će oni biti čak i manji.

Menja se član 102 stavovi 2 i 4

Narodni poslanik za svoj rad i odlučivanje snosi odgovornost za učinjenu štetu.
Jedno lice može obavljati funkciju narodnog poslanika u najviše dva mandata.

POslanici koji glasaju za zakone koji načine štetu, iako su bili u toku rasprave upozoreni i imali saznanja da tako usvojen zakon može naneti štetu građanima ili državi, snose odgovornost za svoj rad. Dalje regulisano drugim zakonima. Ograničava se mogućnost obavljanja funkcije poslanika na dva mandata.

Menja se član 103

Narodni poslanik nije zaštićen od krivične i prekršajne odgovornosti.
Narodni poslanik ne može obavljati svoju dužnost od dana podizanja optužnice za krivično delo do okončanja krivičnog postupka.
Ukoliko se poslanik oslobodi krivične odgovornosti, ima pravo na vraćanje na funkciju, naknadu zarade kao da je redovno obavljao svoju dužnost, kao i sva ostala prava u vezi naknade štete.

Ne postoji ni jedan razuman razlog zbog kojeg poslanici treba da budu izuzeti od krivične i prekršajne odgovornosti, oni su građani kao i svaki drugi, prvi među jednakima. Određene privilegije svakako im pripadaju a jedna od tih je da za odgovoran rad budu i dobro plaćeni. Ko nije spreman da pošteno i časno odradi svoj mandat ne treba ni da se prihvati tog posla.

Menja se član 105 stav 2 i brišu tačke 7, 9, 11 i menja stav 3

*
Narodna skupština delegira po 2 (dva) poslanika skupštine, sa stečenim visokim obrazovanjem iz naučne oblasti pravne nauke u sastav Viskog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva.

Nema Predsednika Republike, nema imuniteta, nema Ustavnog suda, nema biranja saveta samo delegiranje članova tih saveta.

Dodaje se član 108a Narodna inicijativa

Narodnom inicijativom građani Srbije mogu predlagati zakone i izmene zakona Narodnoj skupštini, i podnositi predloge Vladi Srbije za rešavanje pitanja od značaja za građane.
Narodna inicijativa se pokreće prikupljanjem potpisa najmanje 30.000 građana a inicijativu može pokrenuti inicijativni odbor od najmanje 30 članova.

Narodnoj inicijativi mesto u Ustavu.

Briše se član 110

*

Brišu se članovi 111-121 i zamenjuju - umesto Predsednik Republike reguliše Veće građana

Veće građana predstavlja građansku kontrolu vlasti, odnosno svih državnih institucija i organa i predstavlja drugostepeni organ u postupcima pred Zaštitnikom građana.
U Veće građana ima 30 članova koji se biraju na predlog stručnih udruženja iz oblasti pravnih nauka (sudija, advokata, tužilaca, NVO), novinarskih udruženja, sindikata, studentskih organizacija i iz redova uzbunjivača na predlog građana.
Veće građana preko unutrašnjih kontrola državnih organa i institucija vrši nadzor nad njihovim radom, direktno rukovodi službom unutrašnje kontrole MUP i obavlja sledeće nadležnosti:
1. nadzire rad unutrašnjih kontrola po prijavama građana protiv državnih organa i institucija i donosi preporuke,
2. bira direktora službe unutrašnje kontrole MUP,
3. odlučuje po žalbama na rešenja Zaštitnika građana,
4. upućuje prijave nadležnim organima po izveštaju službe unutrašnje kontrole policije,
5. proglašava ili vraća na doradu zakone koji usvaja Narodna skupština uz obrazloženje.
6. na izraženju volju građana na referendumu, proglašava raspuštanje vlade ili skupštine (ili oboje) i raspisuje izbore.
7. na osnovu izveštaja Visokog saveta tužiklaštva, daje saglasnost za predlog kandidata za Vrhovnog javnog tužioca.
Narodna skupština konstatuje izbor Veća građana, mandat članova veća traje 3 godine a član može biti biran 2 (dva) puta.

Uvođenjem posebnih lista za izbor poslanika skupštine i članova vlade, funkcija predesdnika države je nepotrebna, ionako je samo ceremonijalna. To malo nadležnosti se deli između predsednika skupštine i vlade a jedino bitne se daju Veću građana, koja na mnogo demokratskiji i razumniji način odlučuje o njima. Vanredni izbori se sada raspisuju kada to stvarno traže građani a ne kada to odgovara vlastima.

Menja se član 123 stav 1 tačka 1

1. sprovodi program i preduzima mere za uspešno funkcionisanje državnih organa i institucija u skladu sa zakonima,

Preciznije se definiše uloga vlade.

Briše se član 124

*

Vlada je sada odgovrna građaniam koji mogu da traže njeno raspuštanje.

Menja se član 127

Članovi Vlada Srbije biraju se neposredno na izborima.
Vlada Republike Srbije ima predsednika, potpredsednika i deset ministara.
Za izbor kandidaa za članove Vlade Republike Srbije podnosi se jedna lista.
Predesnik Vlade Srbije, potpredesdnik i ministri, nisu izuzeti od krivične i prekršajne odgovornosti.
Mandat članova vlade traje 4 godine.

Sve se reguliše zakonom o izborima i vladi.

Briše se članovi od 128 do 135

*

Sve se reguliše zakonom o izborima i vladi.

Menja se član 137 stav 5

Ne mogu se potpuno poveriti ovlašćenja pravosudnih i poreskih organa već samo radi boljeg funkcionisanja, a oni kojima su ta ovlašćenja poverena mogu za svoj rad zadržati 35% od naplaćenih propisanih taksi i naknada.

N edozovoljava se poptuni prenos ovlašćenja jer država mora da funkcioniše u punom kapavitetu, pa se prenos ovkašćenj aradi samo radi poboljpšanja efikasnosti a ne oslobađanmj od obaveze državnih organa. Na taj način se građaniam omogućava izbor preko koga žele da ostvare neko pravo u javnom ili privatnom sektoru. Takođe se reguliše i iznos zaarde u takvim slučajevima.

Menja se član 143 dodaje stav 4

Za suđenje u radnim sporovima osnivaju se specijalizovani okružni sudovi.

Uvode se sudovi za radne sporove, jer sadašnje uređenej ne doprinosi brzom rešavanju tih sporova koji spadaju u hitne. Obavezno se takvi sporovu moraju tretirati kao sporovi bez vrednosti sa najnižim troškovima kada se radi o povredi prava, a standardno kada se radi o naknadi izgubljene zarade.

Menja se član 151 stav 1

Visoki savet sudstva čini 11 članova: osam sudija koje biraju sudije, dva delegirana člana koje bira Narodna skupština i predsednik Vrhovnog suda.

Dovoljno je da skupštian delegira dva predstavnika.

Menja se član 154 briše se stav 2 i zamenjuje

Narodna skupština može na obrazloženi predlog koji je usvojen sa 2/3 glasova Veća građana, doneti odluku o prestanku mandata članu Visokog saveta sudstva. ČLanovi Viskog saveta sudstva nisu izuzeti od krivične i prekršajne odgovornosti.

Dovoljno je da skupštian delegira dva predstavnika.

Menja se član 158 stav 1

Vrhovnog javnog tužioca bira Narodna skupština, na šest godina, na obrazložen predlog Visokog saveta tužilaštva sačiwenog na osnovu rang liste i uz saglasnost Veća građana, većinom od 2/3 glasova.

Rang lista kao rezultat uspeha u radu i poverenje Veća građana, koji predstavljaju građane, su najvažniji kriterijumu za izbor VJT.

Briše se član 161 stav

*

Rang lista kao rezultat uspeha u radu i poverenje Veća građana, koji predstavljaju građane, su najvažniji kriterijumu za izbor VJT.

Menja se član 163 stav 1

Visoki savet tužilaštva čini 11 članova: sedam javnih tužilaca koje biraju glavni javni tužioci i javni tužioci, dva istaknuta pravnika koje delegira Narodna skupština, Vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe.

Rang lista kao rezultat uspeha u radu i poverenje Veća građana, koji predstavljaju građane, su najvažniji kriterijumu za izbor VJT.

Brišu se članovi 166 do 175

*

Uvođenjem Veća građana dobijamo vrlo jak filter za usvajanje zakona za razliku od dosadašnje prakse, potreba za intrvencijama Ustavnog suda se maksimalno smanjuje. Sprečava se zloupotreba od strane osnovnih sudova koji odbijaju da sprovode zakon pozivanjem na neefiksni Ustavni sud koji predmete rešava godinama. Dodatnim ovlašćivanjem minostarstva pravosuđa za verifikaciju pravnih akata lokalnih samouprava i državnih organa i institucija, nestaje svaka potreba za Ustavnim sudom.Vrhovni sud je najviši sud za suđenja.

Menja se član 177 stavovi 1 i 2

Jedinice lokalne samouprave nadležne su u pitanjima koja se, na svrsishodan način, mogu ostvarivati unutar jedinice lokalne samouprave.
Autonomne pokrajine imaju nadležnost isključivo u pitanjima očuvanja kulturnog, jezičkog i istorijskog identiteta i teritorijalnih osobenosti u okviru jedinstvenog pravnog poretka Republike Srbije.

Propustili smo da na vreme federalizujemo Srbiju, sa dve svarno autonomne pokrajine koje bi bile samostale unutar neotuđivih granica Srbije. Jednu smo pokrajinu izgubili a dtugu pretvorili u privatnu prćiju za foteljaše, koji fotelje dobijaju zbog poslušnosti Beogradu. Međutim to nas sve jako skupo košta a ničemu ne služi. Stoga je najbolje rešenje za sve nas, da se skine taj ekonomski teret sa leđa građana i ukine izvršna i sudska vlast a pokrajine budu ovo što je navedeno, teritorije sa kulturnim i istorijskim obeležjima, koje jedino imaju pokrajinsku kancelariju za zaštitu ljudskih prava.

Menja se član 178 stavovi 1 i 2

Republika Srbija može zakonom poveriti jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadležnosti.
Autonomnim pokrajinama se ne mogu poveravati poslovi koji podrazumevaju vršenje izvršne ili sudske vlasti.

*

Menja se član 179 stav 1 i dodaje stav 2

Jedinice lokalne samouprave, u skladu sa Ustavom i zakonom, samostalno propisuju uređenje i nadležnost svojih organa i javnih službi.
Autonomne pokrajine samostalno uređuju rad Kancelarije za zaštitu ljudskih prava.

*

Menja se član 180 stav 2, 3 i 4

Savet autonomne pokrajine čine predstavnici okruga, a skupštinu jedinice lokalne samouprave odbornici.
Odbornici se biraju na period od četiri godine, na neposrednim izborima tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom.
U jedinicama lokalne samouprave u kojima živi stanovništvo mešovitog nacionalnog sastava, omogućuje se srazmerna zastupljenost nacionalnih manjina u skupštinama, u skladu sa zakonom

*

Menja se član 182 stavovi 1 i 2

Autonomne pokrajine su kulturno-teritorijalne zajednice osnovane Ustavom, u kojima građani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju koja ima isključivo teritorijalna i kulturna obeležja.
Republika Srbija ima Autonomnu pokrajinu Vojvodinu i Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija.

*

Briše se član 183 i zamenjuje

Autonomne pokrajine nemaju zakonodavnu, izvršnu ni sudsku vlast. Pravni poredak, državna uprava i pravosuđe na teritoriji autonomne pokrajine su jedinstveni i u isključivoj nadležnosti Republike Srbije.
Autonomne pokrajine preko Saveta pokrajine, u skladu sa zakonom, koordiniraju pitanja od pokrajinskog značaja isključivo u oblasti:
1. utvrđivanja kulturnih i istorijskih simbola pokrajine i načina njihovog korišćenja,
2.očuvanja kulturne baštine, tradicije i lokalnih teritorijalnih osobenosti,
3.službene upotrebe jezika i pisma nacionalnih manjina i razvoja kulture na pokrajinskom nivou.
Unutar svoje administrativne strukture, autonomna pokrajina osniva isključivo Kancelariju za ljudska prava, koja prati stanje u oblasti ostvarivanja ljudskih i manjinskih prava na teritoriji pokrajine i o tome izveštava javnost i nadležne republičke organe.
Autonomne pokrajine donose svoj budžet i završni račun isključivo za finansiranje ustavom utvrđenih kulturnih aktivnosti i rada Kancelarije za ljudska prava.

*

Briše se član 184 i zamenjuje

Sredstva za finansiranje ustavnih nadležnosti autonomne pokrajine i rada Kancelarije za ljudska prava obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije i iz namenskih prihoda u skladu sa zakonom.
Vrste i visina prihoda autonomnih pokrajina određuju se zakonom.
Zakonom se određuje učešće autonomnih pokrajina u namenskom delu prihoda Republike Srbije, isključivo za potrebe očuvanja kulturnog identiteta i finansiranja radnih tela pokrajine.

*

Briše se član 185 i zamenjuje

Najviši pravni akt autonomne pokrajine je statut, kojim se bliže uređuju njena teritorijalna i kulturna obeležja i unutrašnja organizacija Kancelarije za ljudska prava.
Statut autonomne pokrajine donosi Savet autonomne pokrajine.
O pitanjima iz svoje nadležnosti Savet autonomne pokrajine donosi deklaracije, preporuke i druga opšta akta koja nemaju karakter zakona, niti izvršnih propisa.

*

Briše se član 186 i zamenjuje

Vlada Srbije može pred Vrhovnim sudom pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti statuta, deklaracije, preporuke ili drugog opšteg akta skupštine autonomne pokrajine, pre njegovog stupanja na snagu.
U tom slučaju, Vrhovni sud može, do donošenja svoje odluke, odložiti stupanje na snagu osporenog akta Saveta autonomne pokrajine.

*

Briše se član 187 i zamenjuje

Savet autonomne pokrajine ima pravo žalbe Vrhovnom sudu ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave onemogućava vršenje Ustavom utvrđenih kulturnih i teritorijalnih nadležnosti autonomne pokrajine ili rad Kancelarije za ljudska prava.
Savet autonomne pokrajine može pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona i drugog opšteg akta Republike Srbije ili opšteg akta jedinice lokalne samouprave kojim se povređuje Ustavom zajemčeno pravo na kulturno-teritorijalnu autonomiju.

*

Dodaje se član 202a

Sva prava i obaveze koje proizilaze iz odredaba ovog zakona, propisuju se posebnim zakonima.

Da se ne bi u svakom članu posebno navodilo, dodaje se ovo na kraju i odnosi na sve odredbe Ustava.